Kelijev kriterijum

Vladica Aleksov

Strategija finansijskog klađenja koju je razvio John Kelly, davne 1956. godine, koja određuje iznos opklade kao procenat trenutne banke igrača (iznos izdvojen za klađenje).

Sadržaj

Kako bi ispravno implementirao Kelijevu strategiju, glavni deo je da igrač odredi šanse za događaje koje odabere. Ako je verovatnoća klađenja manja od kvote koju je odredila kladionica – ova opklada se ne treba činiti.

Kako funkcioniše Kelijev kriterijum

Ideja je da igrač odvoji mali deo (procenat) svoje banke za svaku opkladu. Izračunavanje koliko uložiti se zasniva na tome da li su i za koliko kvote koje daje kladionica veće od onih koje je postavio igrač za dati ishod događaja. Ili obrnuto – ono što uzimamo u obzir je koliko je verovatnoća da se nešto desi veća od verovatnoće koju daje kladionica.

Primer

Da biste razumeli Kelijevu strategiju – najbolje je pogledati konkretan primer fudbalske utakmice. Recimo da igrač odabere opkladu za PSV Eindhoven sa kvotom 2,20. To znači da kladionica procenjuje pobedu PSV-a sa verovatnoćom od 45,5%. Ali, igrač veruje da je pobeda PSV-a verovatnija i procenjuje je na 55%. A evo i Kelijeve formule:

(verovatnoća procenjena od strane igrača * kvote – 1) / (kvote – 1)

Dakle, u ovom slučaju imamo:

(0,55 * 2,20 – 1) / (2,20 – 1) = (1,21 – 1) / 1,20 = 0,21 / 1,20 = 0,175

Prema Kelijevom kriterijumu, igrač u ovom slučaju mora uložiti 17,5% svog pota.

Sigurno korišćenje Kelijevog kriterijuma

Uz Kelijev kriterijum, izuzetno je važno da igrač izračuna spostvene verovatnoće/kvote tačno i na osnovu dobrog znanja kako bi izabrao dobre opklade.

Međutim, čak i ako je to slučaj, mnogi igrači smatraju da je Kelijev kriterijum previše agresivan i primenjuju ga, ali ne u potpunosti, kako bi se zaštitili od gubitka svoje banke. Ono što rade je da doslovno slede strategiju, samo menjaju iznos opklade na kraju. Na primer – ako Kelijev kriterijum pokazuje da se 10% banke mora uložiti na opkladu – oni smanjuju na pola – 5% i tako dalje.