Belot: kako se igra, pravila, zvanja i bodovanje

Belot je kartaška igra koja se najčešće igra u četvoro, podeljeno u dva para. Partneri sede jedan naspram drugog, tako da se za stolom smenjuju igrači iz suprotnih timova. Cilj svakog para je da sakupi više bodova od protivnika i da prvi stigne do dogovorenog broja poena, u standardnoj varijanti do 1001.

Igra se špilom od 32 karte. Iz klasičnog špila izbacuju se dvojke, trojke, četvorke, petice i šestice, pa u igri ostaju sedmica, osmica, devetka, desetka, žandar (dečko), dama (baba), kralj i kec (as), u sve četiri boje: herc, karo, pik i tref. Iako postoje varijante za dva i tri igrača, u ovom vodiču objašnjavamo najpopularniju i najzastupljeniju varijantu, igru u četvoro u dva para.

Belot je igra u kojoj se spajaju sreća pri deljenju i veština igrača. Dobre karte pomažu, ali iskusan par često pobedi i sa slabijim listom zahvaljujući dobrom čitanju protivnika, pamćenju odigranih karata i saradnji sa partnerom.

Najvažnija stvar koju treba zapamtiti jeste da karte ne vrede uvek isto. Vrednost i jačina karte zavise od toga da li je ona u adutskoj boji ili ne. U adutu su najjače karte žandar i devetka, dok su van aduta najjači kec i desetka. U svakom deljenju ima ukupno 162 boda iz karata (152 iz karata plus 10 za poslednji štih).

Sledeća tabela prikazuje koliko koja karta vredi u adutu, a koliko bez aduta:

Obratite pažnju na to da se menja i redosled jačine karata. U adutu je najjači žandar, pa devetka, pa kec, desetka, kralj, dama, osmica i sedmica. Bez aduta najjači je kec, pa desetka, kralj, dama, žandar, devetka, osmica i sedmica. Zbir svih vrednosti karata u jednom deljenju iznosi 152 boda, a sa 10 bodova za poslednji štih dobija se ukupno 162 boda.

Pre početka igre bira se delilac, a smer igre je obično suprotan od kazaljke na satu. Delilac prvo podeli svakom igraču po tri karte, zatim još po tri, tako da svaki igrač na početku ima po šest karata u ruci. Preostale karte ostaju na stolu kao talon.

Nakon što igrači pogledaju svojih šest karata, sledi biranje aduta. Adut je boja koja u tom deljenju postaje najjača i tuče sve ostale boje. Prvi se izjašnjava igrač desno od delioca. On može da „zove“ adut, odnosno da odredi boju, ili da kaže „dalje“ i prepusti reč sledećem igraču.

Ako svi igrači kažu „dalje“ u prvom krugu, licitacija ide dalje, a pravilo je da delilac na kraju mora da zove adut ako niko pre njega nije. Na taj način se uvek odredi adutska boja i deljenje se ne poništava. Kada je adut određen, delilac deli preostale karte iz talona, tako da na kraju svaki igrač ima po osam karata, a sav špil od 32 karte je u rukama igrača.

Tim koji je zvao adut preuzima obavezu. Taj par mora u toku deljenja da sakupi najmanje 82 od 162 moguća boda iz karata (polovina plus jedan). Ako ne uspe, kaže se da je „pao“, a svi bodovi iz tog deljenja, uključujući i zvanja, pripadaju protivničkom timu.

Zvanja su posebne kombinacije karata koje donose dodatne bodove, nezavisno od vrednosti karata osvojenih u štihovima. Prijavljuju se na početku deljenja, pre nego što se odigra prva karta. Postoje dve osnovne vrste zvanja: nizovi istih boja i četiri iste karte.

Nizovi (uzastopne karte iste boje):

• Terca: tri uzastopne karte iste boje, vredi 20 bodova.
• Kvarta: četiri uzastopne karte iste boje, vredi 50 bodova.
• Kvinta: pet ili više uzastopnih karata iste boje, vredi 100 bodova.

Četiri iste karte:

• Četiri žandara: 200 bodova.
• Četiri devetke: 150 bodova.
• Četiri keca, desetke, kralja ili dame: po 100 bodova.
• Četiri osmice i četiri sedmice: ne vrede ništa.

Bela: posebno zvanje koje čine kralj i dama u adutskoj boji. Vredi 20 bodova i prijavljuje se u toku igre, u trenutku kada se baca prva od te dve karte (kaže se „bela“), a potvrđuje kada se baci druga (kaže se „od bele“).

Važno pravilo je da samo tim sa najjačim zvanjem dobija bodove za zvanja u tom deljenju. Ako jedan par ima terce, a drugi kvartu, bodove za nizove dobija samo par sa kvartom, i to za sva svoja zvanja. Kada su zvanja iste vrednosti, jači je onaj niz koji počinje višom kartom. Takođe, četiri iste karte tuku bilo koji niz. Posebno pravilo važi za „belot“, kada igrač u ruci drži svih osam karata iste boje, što donosi automatsku pobedu u celoj partiji.

Nakon zvanja, kreće odigravanje karata. Igru započinje igrač desno od delioca, a dalje se igra u krug. Svaki igrač u jednom krugu baca po jednu kartu, a te četiri karte zajedno čine jedan štih. Štih nosi igrač koji je bacio najjaču kartu, prema redosledu jačine za adut, odnosno za boju kojom je štih otvoren.

Pri bacanju karata postoje stroga pravila koja se moraju poštovati:

• Igrač mora da baci kartu iste boje kojom je štih otvoren, čak i ako je slabija od već odigranih.
• Ako ima jaču kartu te boje od one koja trenutno vodi štih, po pravilu mora da je pretekne (da „ubije“).
• Ako nema boju kojom je štih otvoren, mora da baci adut.
• Ako je već bačen adut, a igrač takođe nema otvorenu boju, mora da baci jači adut ako ga ima (da „pretera“).
• Ako nema ni otvorenu boju ni adut, može da baci bilo koju kartu po želji.

Karte odigrane u štihu se sakupljaju i stavljaju na stranu tima koji je osvojio štih. Osvojene karte se na kraju deljenja sabiraju da bi se izračunali bodovi. Igra u jednom deljenju traje dok se ne odigra svih osam štihova.

Kada se odigraju svi štihovi, svaki tim sabira vrednost karata iz osvojenih štihova. Tim koji osvoji poslednji štih dobija dodatnih 10 bodova. Na te bodove iz karata dodaju se i bodovi iz zvanja.

Ključno pravilo tiče se tima koji je zvao adut. Da bi se deljenje smatralo uspešnim, taj tim mora da osvoji najmanje 82 od 162 moguća boda. Ako uspe, oba tima upisuju bodove koje su stvarno osvojila. Ako tim koji je zvao adut osvoji manje od 82 boda, kaže se da je „pao“, a tada svi bodovi iz tog deljenja, zajedno sa zvanjima, idu protivničkom timu.

Postoji i poseban bonus zvani „štiglja“. Ako jedan tim osvoji baš sve štihove u deljenju, ne ostavivši protivniku nijedan, dobija dodatnih 90 bodova. To je veliki skok koji često odlučuje partiju.

Partija se igra do unapred dogovorenog broja bodova, a u standardnoj varijanti za četiri igrača to je 1001 bod. Pobeđuje tim koji prvi dostigne ili premaši taj broj. Zbog toga se deljenja ponavljaju sve dok jedan par ne stigne do cilja. U varijantama za dva i tri igrača granica je obično niža, 501 odnosno 701 bod.

Belot nije igra pukog odigravanja karata, već stalnog razmišljanja i saradnje sa partnerom. Evo nekoliko osnovnih saveta za početnike:

• Procenite snagu ruke pre nego što zovete adut. Zovite adut samo kada verujete da sa partnerom možete da skupite bar 82 boda. Previše smelo zvanje lako vodi u „pad“.
• Pamtite odigrane karte. Praćenje koje su visoke karte i aduti već izašli iz igre pomaže da procenite koja karta vodi štih.
• Čuvajte adute. Žandar i devetka u adutu su najjače karte, pa ih koristite u pravom trenutku, da pokupite vredne štihove ili da odigrate kad protivnik baci keca ili desetku van aduta.
• Sarađujte sa partnerom. Kada vidite da partner vodi štih, ubacite mu vredne karte (keca ili desetku) umesto da ih bacate uzalud kod protivnika.
• Vodite računa o zvanjima. Zvanja mogu da donesu više bodova od samih karata, pa pri sređivanju ruke obratite pažnju na terce, kvarte i belu u adutu.
• Igrajte na poslednji štih i štiglju. Poslednji štih nosi 10 bodova, a osvajanje svih štihova donosi čak 90 bodova bonusa, što može da preokrene celu partiju.

Belot se danas lako igra i preko interneta. Postoje brojne besplatne aplikacije i sajtovi na kojima možete da vežbate pravila, igrate protiv računara ili se takmičite sa igračima iz celog regiona. Online verzije su odličan način da naučite kako se igra belot bez pritiska, jer vas sistem sam upozorava na nepravilne poteze i automatski broji bodove.

Igranje online pomaže početnicima da brzo usvoje redosled jačine karata, prepoznavanje zvanja i logiku biranja aduta. Kada savladate osnove, prelazak za pravi sto sa prijateljima biće mnogo lakši. Imajte na umu da je belot društvena igra, pa je najveći užitak ipak u partiji uživo, uz dobru ekipu i zdravu dozu takmičarskog duha.

• Tablić
• Remi
• Meksiko
• Poker

❓ Kako se igra belot?

Belot se igra u četvoro, u dva para, špilom od 32 karte. Svaki igrač dobija po osam karata, bira se adutska boja, prijavljuju se zvanja i zatim se odigrava osam štihova. Cilj je da vaš par sakupi više bodova od protivnika i prvi stigne do 1001 boda.

❓ Koliko bodova je potrebno za pobedu?

U standardnoj varijanti za četiri igrača pobeđuje tim koji prvi dostigne 1001 bod. U varijantama za dva igrača granica je obično 501, a za tri igrača 701 bod.

❓ Šta su zvanja u belotu?

Zvanja su posebne kombinacije karata koje donose dodatne bodove. Osnovna zvanja su terca (tri uzastopne karte iste boje, 20 bodova), kvarta (četiri uzastopne, 50 bodova) i kvinta (pet ili više, 100 bodova), kao i četiri iste karte (žandari 200, devetke 150, ostale po 100) i bela (kralj i dama u adutu, 20 bodova).

❓ Koliko vrede karte u belotu?

U adutu žandar vredi 20, devetka 14, kec 11, desetka 10, kralj 4 i dama 3 boda, dok osmica i sedmica ne vrede ništa. Bez aduta kec vredi 11, desetka 10, kralj 4, dama 3, žandar 2 boda, a devetka, osmica i sedmica ne vrede ništa.

❓ Šta znači „pad“ ili da je tim pao?

Tim koji je zvao adut mora da osvoji najmanje 82 od 162 moguća boda. Ako osvoji manje, kaže se da je „pao“, a svi bodovi iz tog deljenja, uključujući i zvanja, pripadaju protivničkom timu.

❓ Šta je „štiglja“ u belotu?

Štiglja je bonus od 90 bodova koji dobija tim ako osvoji baš sve štihove u jednom deljenju, ne ostavivši protivniku nijedan. To je veliki skok koji često odlučuje ishod partije.

❓ Šta je „bela“?

Bela je zvanje koje čine kralj i dama u adutskoj boji i vredi 20 bodova. Prijavljuje se u toku igre, kada se baca prva od te dve karte (kaže se „bela“), a potvrđuje kada se odigra druga (kaže se „od bele“).