Remi: kako se igra, pravila igre i bodovanje

Remi (na engleskom Rummy) je kartaška igra u kojoj je cilj da svoje karte složite u ispravne kombinacije i tako se prvi oslobodite cele ruke. Igra pripada velikoj porodici igara spajanja karata, a postoji u mnogo varijanti koje se razlikuju po broju karata, špilova i detaljima pravila.

U našem regionu najčešće se igra varijanta sa dva špila karata i džokerima, u kojoj svaki igrač dobija veći broj karata, a da bi uopšte počeo da izlaže kombinacije na sto, mora prvo da skupi takozvani prvi sastav od najmanje 51 boda. Pored toga, popularna je i jednostavnija, klasična varijanta sa jednim špilom i manje karata. U ovom vodiču objašnjavamo osnovna pravila koja važe za obe, uz napomenu gde se najčešće razlikuju.

Remi je spoj sreće i veštine. Deljenje karata donosi element slučajnosti, ali iskusan igrač često pobedi i sa slabijom rukom zahvaljujući dobrom planiranju, pamćenju bačenih karata i proceni šta protivnici skupljaju.

Za remi su vam potrebni igrači, karte i nešto za zapisivanje bodova. Broj igrača je obično od dva do šest, a najprijatnije je u tri ili četiri. Što je više igrača, to je potrebno više karata u igri.

U najpopularnijoj regionalnoj varijanti koriste se dva špila od po 52 karte (ukupno 104 karte) plus džokeri, najčešće četiri. Džoker je specijalna karta koja može da zameni bilo koju drugu kartu u kombinaciji. U klasičnoj, jednostavnijoj varijanti dovoljan je jedan špil od 52 karte, sa džokerima ili bez njih.

Pre igre se dogovara i cilj, odnosno granica bodova do koje se igra, jer se remi gotovo uvek igra u više partija (deljenja) koje se sabiraju. Pošto u remiju manji broj bodova znači bolji rezultat, cilj je da imate što manje kaznenih poena na kraju.

Srž remija su kombinacije koje pravite od karata u ruci. Postoje dve osnovne vrste kombinacija, a svaka mora da ima najmanje tri karte.

Niz (skala, kenta): tri ili više uzastopnih karata iste boje. Na primer, sedmica, osmica i devetka tref čine ispravan niz, kao i žandar, dama, kralj i kec herc. Niz može da bude duži od tri karte, sve dok su karte u nizu i iste boje.

Trojka (set, grupa): tri ili četiri karte iste vrednosti, ali različitih boja. Na primer, tri dame u tri različite boje čine trojku. Pošto u špilu postoje samo četiri boje, grupa može imati najviše četiri karte.

Džoker može da zameni bilo koju kartu koja vam nedostaje u nizu ili u trojci. Ako vam, na primer, nedostaje desetka tref da zatvorite niz devetka, (džoker), žandar tref, džoker preuzima ulogu desetke. U obračunu se džoker računa prema vrednosti karte koju je zamenio, a ako ostane u ruci, nosi veliku kaznu (najčešće 20 bodova), pa ga je uvek bolje ugraditi u kombinaciju.

Pre početka bira se delilac. Delilac promeša karte i podeli ih igračima. Broj podeljenih karata zavisi od varijante i broja igrača.

U najpopularnijoj varijanti sa dva špila svaki igrač dobija po 14 karata, a igrač koji prvi igra dobija jednu kartu više (ukupno 15) kako bi odmah mogao da baci kartu i otvori igru. Preostale karte čine zatvoreni špil (talon) sa koga se vuče, a jedna karta se okreće licem nagore i otvara odbačenu gomilu.

U klasičnoj varijanti sa jednim špilom broj karata je manji: za dva igrača po deset karata, za tri ili četiri igrača po sedam, a za pet ili šest igrača po šest karata. Ostatak špila ostaje kao talon, a gornja karta se okreće i počinje odbačenu gomilu.

Igra teče u krug, tako što svaki igrač kada je na potezu prvo vuče jednu kartu, a zatim baca jednu kartu. Ključno pravilo popularne varijante je prvi sastav: da biste prvi put izložili kombinacije na sto, zbir karata u tim kombinacijama mora da bude najmanje 51 bod. Dok ne skupite prvi sastav, karte zadržavate u ruci.

Da bi vam tok igre bio potpuno jasan, evo kako izgleda jedno deljenje od početka do kraja:

1. Deljenje. Delilac promeša i podeli karte (u popularnoj varijanti po 14, prvi igrač 15). Ostatak ide u talon, a jedna karta otvara odbačenu gomilu.
2. Vučenje karte. Kada ste na potezu, uzimate jednu kartu, ili sa vrha zatvorenog talona ili sa vrha odbačene gomile. Kartu sa odbačene gomile uzimate samo ako znate kako da je iskoristite.
3. Sređivanje ruke. U ruci pokušavate da sklopite nizove i trojke. Planirajte unapred koje karte vam nedostaju i gde bi mogao da stane džoker.
4. Prvi sastav. Kada imate kombinacije čiji je zbir najmanje 51 bod, možete prvi put da ih izložite na sto. Pre toga ne smete ništa da spuštate.
5. Dodavanje na izložene kombinacije. Kada ste jednom ušli u igru sa prvim sastavom, u narednim potezima možete da dodajete karte na svoje ili (u nekim kućnim pravilima) na tuđe već izložene kombinacije.
6. Bacanje karte. Svaki potez završavate tako što bacite jednu kartu na odbačenu gomilu. Potez zatim prelazi na sledećeg igrača.
7. Zaklapanje. Deljenje se završava kada se neki igrač prvi reši svih karata, odnosno kada sve svoje karte složi u ispravne kombinacije i baci poslednju kartu. To se zove zaklapanje ili zatvaranje.

Bodovi u remiju su kazneni: cilj je da ih imate što manje. Kada neko zaklopi i završi deljenje, svi ostali igrači sabiraju vrednost karata koje su im ostale u ruci, i taj zbir se upisuje kao njihov rezultat u tom deljenju. Pobednik deljenja (onaj ko je zaklopio) upisuje nula ili osvaja dogovoreni bonus.

Sledeća tabela prikazuje uobičajene vrednosti karata pri obračunu:

Kec ima dvojaku vrednost. U nizu sa dvojkom i trojkom (kec, dvojka, trojka) računa se kao jedan bod, dok na kraju niza (dama, kralj, kec) ili u trojci vredi više, po kućnom dogovoru najčešće 10 ili 11 bodova. Zbog toga je kec u ruci opasan ako vam ostane neiskorišćen.

Deljenja se ponavljaju i bodovi se sabiraju iz partije u partiju. Igra se do unapred dogovorene granice (na primer 100 ili 101 bod). Pobednik je igrač sa najmanjim ukupnim brojem bodova kada neko dostigne tu granicu, ili se jednostavno igra dogovoreni broj deljenja pa pobeđuje onaj sa najnižim zbirom.

Remi nagrađuje strpljenje i dobro planiranje. Evo nekoliko saveta za početnike:

• Planirajte unapred. Gledajte ruku kao celinu i razmišljajte koje karte vam nedostaju da zatvorite niz ili trojku, a koje su vam samo teret.
• Rešavajte se visokih karata. Figure i kec nose mnogo kaznenih bodova ako vam ostanu u ruci, pa ih ugradite u kombinaciju ili ranije bacite ako ih ne možete iskoristiti.
• Pratite odbačenu gomilu. Ono što protivnici uzimaju i bacaju odaje šta skupljaju. Nemojte im bacati karte koje im očigledno trebaju.
• Čuvajte džokera za pravi trenutak. Džoker je najvredniji kada njime zatvarate kombinaciju ili se brzo rešavate ruke, a ne kao obična zamena koju ćete kasnije morati da menjate.
• Pazite na prvi sastav. U popularnoj varijanti nema izlaganja dok ne skupite 51 bod, pa gradite ruku ka tom cilju umesto da rasipate potencijalne kombinacije.
• Procenite kada da zaklopite. Ponekad je bolje sačekati jedan potez da smanjite rizik, a ponekad treba zaklopiti odmah dok protivnici drže mnogo visokih karata.

Remi se danas lako igra i preko interneta. Postoje brojne besplatne aplikacije i sajtovi na kojima možete da vežbate pravila, igrate protiv računara ili se takmičite sa igračima iz celog regiona. Online verzije su odličan način da naučite kako se igra remi bez pritiska, jer vas sistem sam upozorava na nepravilne poteze, automatski broji bodove i prati prvi sastav.

Igranje online pomaže početnicima da brzo usvoje razliku između nizova i trojki, logiku vučenja i bacanja i osećaj za to kada treba zaklopiti. Kada savladate osnove, prelazak za pravi sto sa prijateljima biće mnogo lakši. Imajte na umu da je remi pre svega društvena igra, pa je najveći užitak ipak u partiji uživo, uz dobru ekipu i opuštenu atmosferu.

• Tablić
• Belot
• Meksiko

❓ Kako se igra remi?

Remi se igra tako što svaki igrač pokušava da svoje karte složi u ispravne kombinacije: nizove (uzastopne karte iste boje) i trojke (karte iste vrednosti različitih boja). Kada ste na potezu, vučete jednu kartu i bacate jednu kartu. Cilj je da se prvi rešite cele ruke, odnosno da zaklopite.

❓ Koliko karata se deli u remiju?

Zavisi od varijante. U popularnoj varijanti sa dva špila i džokerima svaki igrač dobija po 14 karata, a onaj ko prvi igra 15. U klasičnoj varijanti sa jednim špilom deli se po deset karata za dva igrača, po sedam za tri ili četiri, i po šest za pet ili šest igrača.

❓ Šta je prvi sastav i koliko iznosi?

Prvi sastav je uslov da prvi put izložite kombinacije na sto. U najčešćoj varijanti zbir karata u tim kombinacijama mora da bude najmanje 51 bod. Dok ne skupite toliko, karte zadržavate u ruci.

❓ Koliko vrede karte u remiju?

Brojevi od 2 do 10 vrede onoliko koliko piše na njima, figure (žandar, dama, kralj) vrede po 10 bodova, a kec jedan bod u nizu sa dvojkom i trojkom ili više (najčešće 10 ili 11) na kraju niza i u trojci. Džoker se računa prema karti koju menja, a ako ostane u ruci nosi veliku kaznu (najčešće 20 bodova).

❓ Kako se koristi džoker?

Džoker je specijalna karta koja može da zameni bilo koju kartu koja vam nedostaje u nizu ili trojci. U kombinaciji preuzima vrednost karte koju menja. Pošto je u ruci veoma skup, poželjno ga je uvek ugraditi u neku kombinaciju.

❓ Šta znači zaklapanje u remiju?

Zaklapanje (ili zatvaranje) je kraj deljenja. Dešava se kada neki igrač prvi složi sve svoje karte u ispravne kombinacije i baci poslednju kartu. Tada ostali igrači sabiraju karte koje su im ostale u ruci kao kaznene bodove.

❓ Ko pobeđuje u remiju?

Pošto su bodovi kazneni, pobeđuje igrač sa najmanjim zbirom bodova. Deljenja se ponavljaju i sabiraju, a igra se do dogovorene granice ili dogovorenog broja partija. Onaj ko se u svakom deljenju brzo rešava karata i zaklapa sakuplja najmanje kaznenih poena.